Galerija

Слободан Мандић, Интернет презентација Историјског архива Сомбор

Историјски архив Сомбор током 2010. године коначно је добио своју Интернет презентацију и тиме изашао из неславне и малобројне групације наших архива до чијих богатстава које чувају није могуће стићи свакодневним саобраћањем кроз информационо-комуникацијске магистрале XXI века. Тиме је и свим заинтересованим и потенцијалним корисницима услуга ове установе значајно олакшан пут до проналажења потребних информација. Одмах треба истаћи да је припреми и изради овог веома значајног информативног средства претходила, што је веома значајан новитет у домаћој архивистици, и теоријска основа садржана у раду архивисте Татјане Стеванчев Услуге архива у Војводине доступне на Интернету.[1]

За израду презентације искоришћен је популаран и бесплатан (open source) софтвер Joomla CMS, који се ослања на шаблоне (template) који су сами по себи класична web дизајн решења са уметнутим кодом по Joomla стандарду, и који је нарочито погодан за сајтове које је потребно често ажурирати.

Организациона шема сајта је урађена веома једноставно и прегледно, без сувишних графичких детаља, тако да је кориснику омогућена лака навигација и долазак до жељених информација. Основни мени, видљив са било које странице унутар презентације, постављен је хоризонтално у горњем делу екрана, а осим линка ка почетној страници, састоји се још од четири целине (О архиву, Фондови и збирке, За архивисте, За кориснике и истраживаче), унутар којих се налазе додатни садржаји организовани у тематске подгрупе, у форми падајућег менија, који постају видљиви померањем курсора миша на неку од набројане четири целине. У линији са основним менијем налази се и поље за претрагу сајта, где је по унетом упиту могуће извршити и детаљнију претрагу.

Рубрика О архиву је подељена на следеће целине: Историјат и делатност, Нормативна акта, Извештај о раду, Планови рада, Статистика и Колектив. Историјат и делатност архива садржи текст под насловом Развој архивске службе у Сомбору где су, осим крактог историјата архива, дате и информације о територијалној надлежности, основној делатности, организационој структури, али и историјат два здања која архив данас користи. То су Крушперова палата и Пашина кула, непокретни споменици културе од изузетног значаја и под заштитом Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине. Део посвећен колективу архива, поред основних информација о запосленим, садржи и кратке биографије свих досадашњих управника и директора са хронолошким распоном управљања, затим списак бивших радника са радним биографијама за поједине од њих, као и сећања на неке од преминулих колега.

Одељак Фондови и збирке је подељен на четири целине: Архивска грађа (Архивска грађа коју чувамо, Графике фондова, Речник мање познатих речи), Регистри (Регистар фондова и збирки, Именски индекс фондова и збирки, Фондови по периодизацији, Фондови по делатности творца, Фондови по месту творца), Категорисани фондови (Културно добро од великог значаја, Културно добро од изузетног значаја, Одлука о утврђивању архивске грађе од изузетног значаја) и Дигитализација. Осим детаљних информација о архивској грађи која се чува у Историјском архиву Сомбора, нарочито треба похвалити и Речник мање познатих речи, који за циљ има лакше сналажење и коришћење материјала на презентацији и лицима недовољно упознатим са архивистичком терминологијом. Графике фондова састоје се од два документа у PDF формату у којима се налазе табеларни прикази са графиконама у боји: Број фондова и количина архивске грађе по општинама (стање на дан 31. 12. 2009.) и Сређени и несређени фондови и збирке по периодизацији (стање на дан 31. 12. 2009.) Одељак Дигитализација садржи један PDF документ са два текста Татјане Стеванчев: Дигитализација фонда Среска комисија за конфискацију Сомбор и Дигитализација архивске грађе у Историјском архиву у Сомбору.

Део За архивисте садржи прописе из области архивског законодавства, са нацртом Закона о архивској грађи и архивској струци, чије доношење са нестрпљењем ишчекују архивисти у читавој Србији. Затим, ту је и веома важан одељак који се бави архивским стандардима са могућством преузимања код нас преведених стандарда, као и уводни текст о Препорукама Савета Европе које се односе на доступност архивске грађе са Препорукама о архивирању електронских докумената у правном сектору, Препорукама о доступности архивске грађе и Препорукама о доступности службених докумената.

Последња целина у основном менију намењена је корисницима и истраживачима и садржи  упутства за кориснике, истраживаче и стране држављане, са могућношћу преузимања образаца (за истраживаче: Матични лист корисника; Захтев за издавање архивске грађе; Захтев за копирање архивске грађе; Захтев за дигитализацију архивске грађе; за кориснике: Одузета имовина; Општи захтев; Подаци из матичних књига крштених, венчаних, умрлих; Радни стаж, зараде, врста радног места; Сведочанства и дипломе; Техничко пројектна документација).

Од додатних садржаја на презентацији треба издвојити и одељак Погледајте где посетилац може погледати малу галерију одабране архивске грађе у одељку Из архивске ризнице, а која садржи Повељу Слободног краљевског града Сомбора из 1749. године, као и печате: цехова, црквених општина, насеља и села, града Сомбора, сомборских породица и школа. У одељку Погледајте налазе се још и рубрике Издања архива, е-Учионица, Преузимање и Мапа сајта. На сајт су постављени и брзи линкови где су посебно издвојена упутства за кориснике, истраживаче и стране држављане. Ту је и линк ка упутству како стићи до Архива, контакт, као и корисни линкови ка Министарству културе Републике Србије, Унесковом архивском порталу и Међународном архивском савету. Централни део почетне странице заузимају вести о дешавањима у Архиву које корисницима могу стизати и преко неког дигиталног читача уколико се изабере та опција за овај сајт захваљујући компатибилности Јoomle са RSS Feed-oм.

Узевши у обзир све наведено стиче се утисак да је Интернет презентација Историјског архива Сомбор у многоме испунила своју функицју, како својом структуром, тако и садржајем презентованих информација. Пажљива анализа сајта указује нам да је презентација брижљиво осмишљена и да је фокусирана на кориснике услуга Архива, истраживаче и архивисте, без непотребног и стихијског разбацивања материјала. Имајући у виду и да је добар део грађе која се чува у Архиву писана на латинском и мађарском језику, уочљива је и потреба израде верзија сајта, на мађарском, или макар енглеском језику, поред постојеће ћириличне и латиничне варијанте. Такође, уочавају се и минимални технички недостаци, као што су “мртви“ линкови за рубрике Издања архива, е-Учионица, Преузимање и Мапа сајта, за које, под претпоставком да су привременог карактера, можемо рећи да у крајњој линије не нарушавају коначан позитиван утисак. На крају, размишљања и анализе постојећих Интернет презентација архива у Србији на дневни ред стављају и питање њихове стандардизације као неопходан услов боље организације рада и презентовања архивске делатности у Србији.

 

 


[1] Татјана Стеванчев, „Услуге  архива у Војводини доступне на Интернету“ , у: Архивски анали: часопис Друштва архивских радника Војводине, Нови Сад, 2009, стр. 20-63.

 Прилог1; Прилог2;

Jedan odgovor na “Слободан Мандић, Интернет презентација Историјског архива Сомбор

  1. Rad kolege Mandića o Internet prezentaciji IA Sombor, ali i radovi koleginice T. Stevančev o internet prezentacijama arhiva u Vojvodini (videti na stranici „Stručni radovi“) skreću pažnju na pozitivne primere korišćenja Interneta kao najmoćnijeg resursa u komunikaciji. To nam ukazuje i na drugi deo problema, tj. na činjenicu da veliki broj arhiva u Srbiji nema svoju internet prezentaciju. U ovom trenutku od 37 arhiva koji čine arhivsku mrežu sa Arhivom Srbije, njih 16 nema svoju internet prezentaciju, ili im je nedostupna. Novac nije uvek problem, jer postoji mnošto besplatnih softvera za izradu internet prezentacija. Takav je i ovaj koji mi trenutno koristimo na ovom sajtu. Potrebno je pre svega razvijena svest o značaju učešća na globalnoj mreži i malo volje. Takođe, treba porazmisliti i o sadržajima koji nude postojeće internet prezentacije. Često su to samo osnovne informacije, sa „mrtvim“ linkovima, a o ažuriranju podataka da i ne govorimo. Internet prezentacija nije goblen na zidu dnevne sobe, ona treba da bude „živa“ da korisnika podstiče na istraživanje i traženje novih sadržaja. Da bismo bili načisto koje sadržaje želimo prezentovati moramo jasno definisati ulogu arhiva koju želimo da ima u društvu, odnosno projektovati njegovu ulogu za budućnosti. To treba da bude deo nacionalne strategije o poziciji arhiva u savremenom društvu, a ne plod maštovitosti pojedinaca. Definisanjem jasnih ciljeva i uloge arhiva kao ustanove od kulturnog i naučnog značaja, može se razmišljati u pravcu standardizacije, između ostalog i internet prezentacija arhiva u Srbiji, kako to predlažu kolega Mandić i koleginica Stevančev.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s