Слободанка Цветковић, Поводом Међународног дана архива

Међународни дан архива у свету обележава се од скоро, тачније од 2008. године. Идеја за обележавање светског дана архивских установа покренута је почетком овог века, а на 15. Конгресу Међународног архивског савета одржаном у Бечу 2004. године, усвојена је резолуција о оснивању Међународног дана архива. Као датум је усвојен 9. јун, дан оснивања Међународног архивског савета. Циљ оснивања и обележавања овог датума јесте скретање пажње на значај и важност архивске грађе и архива као чувара меморије друштва.

Иако још увек релативно млад празник, у свету је и ове године обележен различитим манифестацијама којима је скренута пажња на значај архивских установа и архивске грађе. Организоване су пригодне изложбе, предавања, радионице, различите акције на социјалним мрежама итд. Неки архиви су отворили врата својих архива организујући „Дан отворених врата“ при чему је јавност имала прилику да закорачи у, за многе, непознате просторије где се чува прошлост њихових градова и народа. Поред бројних архива широм света, обележавању светског дана архива придружили су се и архиви у нашем окружењу, Архив Тузланског кантона, Архив Сарајева, архиви у Хрватској и Словенији.

На жалост, у Србији, осим усамљеног примера Архива Југославије, Међународни дан архива је прошао незапажено. Према нашим сазнањима, осим извештавања о изложби Архива Југославије, ни једном речју у штампаним и електронским медијима овај датум није поменут. Дакле, у Србији је Светски дан архива обележен ЋУТАЊЕМ. Не треба да наглашавамо колико је ово била прилика да СВИ ЗАЈЕДНО ГЛАСНО ПРОГОВОРИМО, да јавности кажемо ко смо, шта радимо и за кога радимо. Иако је циљ увођења овог дана од стране Уједињених нација скретање пажње на значај докумената и установа у којима се чувају, у нашој земљи то није искоришћено да се скрене пажња на алармантно стање наших архива, али и на алармантно стање читаве архивске струке. Није искоришћен потенцијал медија да се јавност подсети на постојање архива. Није искоришћена могућности да архиве, архивска документа и наш рад још више приближимо јавности, да избришемо стереотипне представе о архивима као мрачним и мемљивим местима без живота, и архивистима као људима заборављеним и заробљеним у прошлости. Додуше, ми јесмо заборављени, пре свега од сопствене државе чију прошлост чувамо. Зато смо требали тог дана, 9. јуна, да гласно проговоримо, на сва звона, и да јавност обавестимо да смо једна од ретких европских земаља која нема закон о архивима и архивској грађи, да смо један од ретких европских народа који своју прошлост цене више декларативно, по потреби, док се из односа према архивима и архивској грађи показује сав наш немар и недефинисан однос према сопственој историји. (О томе би било довољно спровести једно минијатурно истраживање које би показало на најбољи начин колики проценат грађана Србије уопште зна шта су архиви, да ли постоје, а тек потом шта су послови архива итд…) Требало је да тог дана сви они архиви који немају своје архивске депое, који немају опрему, средства за рад, чија архивска грађа пропада због недостатка лабораторија за конзервацију, или због недостатка простора и опреме за пријем, да отворено покажу какво је стање архива у Србији. Посебну пажњу требало је скренути на архиве на Косову и Метохији, упознати државу са њиховим стањем и положајем, видети где и како се чува архивска грађа са простора Косова и Метохије, где се чува тај наш српски идентитет и прошлост на коју врло често знамо да се позивамо. Ударањем на сва звона, гласним клепетом требало је алармирати јавност, опоменути надлежне.

Историја нису празне приче које свакодневно слушамо, историја нису митови ни завети политичара, историју чине стварни људи, а њихова права и постојање садржани су у документима које чувају архиви. Нестајањем докумената, губимо доказ нашег постојања. ЋУТАЊЕМ 9. јуна смо изгубили још једну шансу да покажемо да постојимо. Недефинисан статус Архива Србије као државног и матичног архива, нерешен положај локалних архива и њихов начин финансирања, недоношење закона о архивима и архривској служби, недостатак архивских зграда, смештајног простора, архивског намештаја, опреме, лабораторија, немање алата да сачувамо архивску грађу на терену, немогућност да државу подстакнемо да заштити оно што је дужна, недостатак стручних кадрова, лош положај запослених, недостатак стратегије рада и развоја, нејасна стратегија око примене нових технологија, нових стандарда, изгледа да нису били довољни разлози да се алармира јавност управо на Дан архива у свету. Ми смо одлучили да ћутимо. Надамо се да ће следећи Међународни дан архива у Србији бити обележен достојније.

Напомена: Информације за писање овог чланка и изнети став формирани су на основу објава у електронским медијима (вести online и званични сајтови установа). Извињавамо се онима који су обележили овај датум, а ми их нисмо поменули, из разлога што информације о њиховим активностима нису биле доступне на интернету.

Извори:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_dan_arhiva

http://www.arhivyu.gov.rs/system/sr-cyrillic/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/214446.html

http://www.ica.org/1561/international-archives-day/celebrate-the-international-archives-day.html

http://islandculturearchivalsupport.wordpress.com/2011/06/08/happy-international-archives-day/

http://myspot.mona.uwi.edu/proffice/uwinotebook/entry/4247

http://www.belizearchives.gov.bz/modules/AMS/article.php?storyid=12

http://www.thehagueonline.com/essentials/lifestyle/2011-05-17/marjolein-de-jong-to-open-international-archives-day

http://www.alhambra-patronato.es/index.php/Exhibition/719+M56f2c7af4b0/0/?&cHash=7bdf738b29

http://web.library.emory.edu/blog/tag/tags/international-archives-day

http://www.culturenet.hr/default.aspx?id=37626

http://www.kazup.hr/glasnik-kz/glasnik-2011/636-meunarodni-dan-arhiva