Пре тачно годину дана покренут је сајт Архивистика (https://arhivistika.wordpress.com/). Разлози за настанак сајта били су двојаки. Првенствено, циљ реализовања ове идеје била је жеља да се архивски радници у Србији међусобно повежу, да успоставимо ближу комуникацију, да размењујемо искуства, проблеме, предложимо решења… Чињеница да архивски радници у Србији не чине заједницу, већ да је свако од нас затворен у свом архиву и својој локалној средини навела ме је да искористим могућности Интернета и да на јефтин, брз и лако доступан начин премостимо километре који нас раздвајају. Други разлог, који би могао бити и први, јесте стање хибернације у којем се архивистика у Србији налази већ дуже време. Очекивања која су архивисти у Србији имали током ових година спласнула су, скоро нестала. Не желећи да живимо од очекивања и да неко други уради неке ствари за нас, покренут је овај сајт, како би свако од нас могао да да свој допринос осавремењавању наше струке.
Кроз годину постојања овог сајта увиделе су се две контрадикторне ствари. Прва, да је посећеност и коришћење сајта веома добра с обзиром на бројност „архивске“ популације у Србији. Друга, да је кроз годину дана било врло мало активних учесника на сајту, било да су у питању објављени прилози, било да је у питању само коментарисање већ постојећих садржаја. О томе свакако треба размишљати, али анализом би требало да се позабави свако од нас.
Статистички подаци за претходну годину говоре о потреби за садржајима ове врсте који би били лако доступни. У току претходне године странице сајта посећене су 17500 пута. У просеку око 1500 пута месечно. Најпосећенији дан је био 23.2.2011. са 367 посета. Дневни просек је нешто преко 40 посета. Из критеријума који су коришћени за претрагу углавном се види да су корисници тражили информације по кључном називу „архивистика“, затим према појединим законским прописима, закону о културним добрима, прописима о дигитализацији, прописима везаним за чување архивске грађе, стручним упутствима. Претраге су вршене и према именима архивиста и њиховим радовима. Најпосећеније странице, осим почетне биле су страница „Закони и подзаконска акта“, странице „Дискусије“, „Стручни радови“ и „Стручна упутства“. Најчитанији су били чланци Борише Радовановића „О неким актуелним питањима архивистике у Србији“ и Вере Филиповић, „Предлог Упутства за израду аналитичког инвентара“. Највише коришћени линкови су фејсбук страница Архивистике, Архив Србије, Закон о културним добрима, као и други прописи, стручна упутства, линкови архива, али и прописи из радног односа.
Због динамичности у комуникацији, као и могућности да размењујемо информације са колегама и институцијама у целом свету покренута је и фејсбук страница Архивистика (http://www.facebook.com/pages/Arhivistika/213350848695936). Страница постоји од 29. маја 2011. године. За то време страница је добила 237 сталних корисника информација. Преко 83 хиљаде људи на тај начин добија поруке које се објављују на страници. Највећи број корисника је из Србије и земаља у региону и Европи, али их има и са других континената, нпр. из Индије, САД, Јужне Кореје, са Филипина, итд. Путем странице добијамо информације о новостима и тенденцијама у савремној архивистици и сродним дисциплинама из преко 300 различих институција у земљи и свету. Мноштво корисних чланака и информација стављени су на тај начин читаоцима на располагање. Ово говори у прилог томе да је архивистима у Србији било потребно место одакле ће на брз и лако доступан начин моћи да црпе информације и садржаје стручног карактера. Ипак, могућности које овакав вид комуникације и размене информација пружа, нису ни делимично искорићене.
Годишњице су повод да се поред сумирања постигнутог и непостигнутог направе и неке промене. Тако ће неки садржаји и странице бити пренети на фејсбук страницу. То ће бити случај са садржајима страница „Дискусије“ и „Стручно и лично усавршавање“. Садржаји са страница „Из рада домаћих“ и „Из рада страних архива“ објављиваће се на страници Новости.
На крају, осврћући се на претходних годину дана, могу да будем врло задовољна учињеним, али не и постигнутим. Сматрам да би требало више. Али, то већ не зависи од писца ових редова, већ од вас који их будете читали. Можда се не може много, али није истина да се не може ништа. Унапређење наше струке, није само добит за нашу државу и културу, већ пре свега за нас. Сваки напредак човека подстиче, мотивише, охрабрује. Чак и сама чињеница да покушаваш и чиниш све што можеш као појединац, значи много. Да ли ћемо забијати главу у песак и изговарати се да су нам други криви, или ћемо и сами покушати да мењамо ствари око себе? Понешто ипак зависи и од нас.
arhivistika 