Конференција Међународни архивски дан (International Archival Day), традиционални стручни архивистички скуп, одржана је 22. и 23. октобра 2012. године у Трсту у организацији Међународног института за архивску науку Трст-Марибор (The International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor). Ради се о међународном научном скупу који по двадесетдруги пут окупља најеминентније стручњаке из подручја архивистике, информатике и других сродних научних дисциплина.
Излагачи су били архивски радници и универзитетски професори из Италије, Словеније, Француске, Шпаније, Србије, Словачке, Естоније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Немачке, Швајцарске, Грчке, Пољске, Чешке, Црне Горе, Белорусије, Румуније, Португалије, и Канаде. Рад конференције је текао на енглеском, италијанском и словеначком језику. Теме овогодишњег скупа биле су:
1.Савремене архивске зграде
2.Управљање документима у новим медијским форматима
У уводном делу саветовања, а поводом отварања 22. Међународне архивистичке конференције у Трсту, присутнима су се обратили др. Peter Pavel KLASINC (Словенија), Grazia TATÒ (Италија), Mauro TOSTI CROCE (Италија), председник скупштине Института Franci DEMŠAR (Словенија), директор словеначке истраживачке агенције у Љубљани и Francesco PERONI (Италија), ректор Универзитета у Трсту.
На самом почетку конференције су др Грација Тато, бивша директорица Државног архива у Трсту и др Петер Павел Класинц, директор Међународног института за архивску науку, уручили истакнутим представницима Међународног института Марибор–Трст, проф. др АземуКожару и Снежани Пејовић статуе Атланти.
Радови са Конференције објављени су у публикацији Атланти Vol. 22 (2012) N.1 и N.2, часопису за савремену архивиску теорију и праксу, који још од 1991. године публикује Институт архивских наука Марибор–Трст на енглеском, словеначком и италијанском језику, а која је доступна у библиотеци Архива Војводине.
Последњи дан Конференције био је посвећен доношењу закључака Конференције, као и дефинисању тема наредне конференције у 2013. години, а учесници конференције су добили сертификате који потврђују њихово учешће на овогодишњем 22. стручном архивистичком скупу.
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Прва тема: Савремене архивске зграде, 22. октобар 2012.
Након поздравних излагања уследила су предавања из области Савремене архивске зграде, где се на ову тему могло чути четрнаест излагача.Излагачи су били: Peter Pavel KLASINC (Словенија): Нове или адаптиране зграде за архиве – данас и сутра, Josef HANUS –Emília HANUSOVÁ(Словачка): Одговарајуће архивске зграде: неопходност правилног функционисања архива, Snežana PEJOVIĆ -Aleksandra KAPETANOVIĆ (Црна Гора) Историјски архив Котор у кулултурно-историјском објекту: предности и недостаци Elisabeth SCHÖGGL-ERNST (Аустрија): Новеили новоадаптиране архивске зграде у Аустрији, Jedert VODOPIVEC TOMAŽIČ (Словенија): Резултати процене ризика у словеначким архивским депоима, Vladimír OPĚLA – Michal WANNER (Чешка): Нова зграда Националног филмскогархива у Прагу, Kristian KRUSE (Немачка): Нове зграде, адаптиране зграде, постојеће зграде.Архивске зграде у Немачкој, Sejdalija GUŠIĆ (Босна и Херцеговина): Ратна деструкција у постратна ревитализација и адаптација објеката Хисторијског архива Сарајево, Zdenka SEMLIČ RAJH (Словенија): Архивске зграде у Републици Словенији, Данијела БРАНКОВИЋ (Србија): Архиви у Војводини: архивске зграде, простор и опрема у функцији заштите архивске грађе, Јасмина НИКОЛИЋ (Србија): Упорност визије, поглед из Историјског архива Пожаревац, Јован П. ПОПОВИЋ (Србија): Законска регулатива и архивски прописи о изграњи нове или адаптацији постојеће архивске зграде, Izet ŠABOTIĆ (Босна и Херцеговина): „Ненаменски објекти“ у функцији заштите архивске грађе: искуства архива у Тузли и Andrea MEVORACH – Stefania RUFFA (Италија): Презентација инвеститорске фондације „Lucrezio“: „Turnkey“ савремени архиви.
Друга тема: Управљање документима у новим медијским форматима, 23. октобар 2012.
Другог дана саветовања, 23. октобра, презентовано је 15 реферата који су се односили на питање Управљања документима у новим медијским форматима. Излагачи су били: Grazia TATÒ (Италија): Нови медији и нови архивисти? Gianni ПЕНЗО ДОРИА (Италија): Утицај управних поступака на управљање документима, Yolanda CAGIGAS OCEJO (Шпанија): Улога професионалних удружења у сталном оспосабљању у вези са управљањем електронским документима, Aurélien CONRAUX (Француска): Од информације до напретка: како преглед електронског информационог менаџмента може допринети укупној ефикасности организације, Robert NAHUET (Канада): Употреба тематског водича за пронaлажење извора, Miroslav NOVAK (Словенија): Утицај система за управљање документима на архивске информацијске системе, Спyридоула АРАТХYМОУ (Грчка): Long Life Learning за архивисте: изазови садашњости и будућности, Andreia NOVO – Ema RAMALHEIRA ROCHA – Leonor CALVÃO BORGES (Португалија): Пописовање и чување докумената у музејима и архивима: мултидисциплинарни приступ интеграцији, дигитализацији и доступности електронских докумената у Народном музеју старих уметности у Лисабону, Cerine HOBBS (Канада): Интерпретација властитог дигиталнoг контекста у светлу понашања и размишљања: приступи и стратегије, Lauri LEHT (Естонија): Помоћ архивистима при преносу докумената из ЕRMS у дигитални архив помоћу одговарајућег софтвера, Magdalena MAROSZ (Пољска): Архив електронских докумената и управљање електронским архивима, Cristina BIANCHI (Швајцарска), Сергеy В. СИЛКОВ (Белорусија): Стварање терминолошких ресурса за управљање записима, терминологија науке и похрањивање информација, као и терминолошки речник и Antonio MONTEDURO (Италија): Начела Међународног архивског савета (ICA) о доступности архивске грађе.
ПРЕДСТАВНИЦИ СРБИЈЕ НА 22. МЕЂУНАРОДНОМ АРХИВСКОМ ДАНУ
Србију су на Међународној kонференцији у Трсту представили Данијела Бранковић (Архив Војводине, Нови Сад), Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац) и Јован Поповић, некадашњи директор Архива Југославије, који су излагали на тему Савремена архивска зграда.
Данијела Бранковић се у раду Архиви у Војводини: архивске зграде, простор и опрема у функцији заштите архивске грађе бавила питањем проналажења адекватног архивског простора, који је на територији Војводине до сада решаван на различите начине, углавном смештањем архива у старе, већ постојеће зграде које су веома ретко наменски адаптиране за потребе архива. Изузетак представља нова зграда Историјског архива града Новог Сада, која се налази у поступку изградње. Радови на изградњи нове зграде почели су 2011. године, а њихово окончање се предвиђа 2013. године. Нова зграда архива је један од ретких нових објеката у Србији наменски грађених за потребе архива, а у Војводини и једини примерак нове зграде архива.
Јасмина Николић је излагала на тему Упорност визије, поглед из Историјског архива Пожаревац, где у раду даје најосновније и сликовите податке о објектима Историјског архива Пожаревац, основаног 1948. године са циљем заштите архивске грађе као културног блага са територије Браничевског управног округа. Наглашене су активности на реализацији пројеката реконструкције и адаптације постојећих архивских објеката у периоду од 1996. године до 1998. године и од 2005. године до 2011. године, као и пројекта изградње нове зграде за Историјски архив Пожаревац, са намером упознавања шире стручне јавности са начинима решавања смештајног простора и набавке архивске опреме код овог Архива.
arhivistika 